Планинарска секција са Соколовог камена и из Јелашничке клисуре

Млади планинари Раде Миљковић су у суботу 27.09.2014. посетили још један крај Србије у коме нису до сада били и испењали успешно још једну планину. Наиме, посетили смо Јелашничку клисуру кроз коју тече река Јелашница и баш ту је наш чувени ботаничар Јосиф Панчић по први пут пронашао Српску рамонду ( Ramonda serbica ). Иначе, Јелашничка клисура има статус парка природе прве категорије заштите због обиља ретких биљака и животиња које у њој живе. Наш успон смо почели од излетишта Бојанине воде и стаза је била замишљена да буде кружна те да се тамо и вратимо. Успон кроз букову шуму нас је довео испод врха Мосор али због клизавих стена нисмо ризиковали пењање на исти и наставили смо даље ка Соколовом камену преко живописног гребена Суве планине чији је Соколов камен један од врхова. Нажалост, овог пута време је било против нас јер смо били у магли током пешачења по гребену и били смо ускраћени уживања у видицима. Ипак, ни то ни појачан ветар нису нас спречили да уживамо у природи и лепотама ове планине. Могу слободно рећи да су деца уживала јер је за неке од њих ово било прво искуство пењања уз стеновиту планину као што је Соколов камен и морам све да их похвалим због храбрости и упорности. После 4 сата хода стигли смо на врх Соколов камен висине 1523 м.н.в. Направили смо снимке горе и наставили даље ка месту које се зове Девојачки гроб које је превој између Соколовог камена и Трема, највишег врха Суве планине висине 1810 м.н.в. На овом превоју и близу њега смо имали среће са временом те смо угледали његово величанство Трем који се сударао са облацима и показивао чудеса борбе облака и ветра са стенама која само природа може да припреми. Одатле смо се кроз шуму спустили поново до Бојаниних вода где нас је превоз потом одвео до села Доња Студена где је организатор ПД „Мосор“ из Ниша организовао ручак за госте. У Јагодину смо стигли насмејани јер смо утрошили један дан живота и посветили га природи и дружењу. Нисмо се покајали. Као и увек, желим да похвалим децу која су била тога дана на стази. То су: Павле Ђорић, Филип Младеновић, Виктор Давидовић, Ђорђе Ђокић, Ђорђе Димитријевић, Урош Рајић, Александар Нешић и Дарко Мицковић. Морам да поменем и Андрију Радосављевића који би сигурно био са нама да није вече пре повредио руку. До следећег дружења!