Бити учитељ на селу је посебна радост

Бити учитељ на селу је посебна радост. Школа је овде део живота — све што деца виде и доживе постаје лекција. Када гледају како ниче пшеница, уче о природи. Када броје јабуке у корпи, уче математику. Када пишу о свом селу, уче да воле завичај. Дете на селу учи оно што живи. Знање није само у књигама, већ у свакодневним тренуцима, у раду, у природи, у заједништву. Једног јесењег дана деца су се играла у лишћу. Њихов смех је одјекивао двориштем, а златни листови су плесали око њих. Учитељ их је посматрао и мислио како је то најлепша школа — она у којој се учи срцем, кроз живот. Учитељица: Јелена Златковић